Веровање Одређује Перцептион

Следећа прича је послата путем е-поште да Вивиан од пријатеља. Она дели истинита прича где људи иду о свом пословању и шта се дешава са њима када су се у своје редовне и пожурила распореда. Уживали смо у причу, јер су нас размишљамо о нашим сопственим животима и подсећа нас колико је то вредно да видите сваки тренутак од нашег природног сјаја. Надамо се да ћете уживати превише.

Мудар човек је рекао: "Перцепција није чињеница Веровање одређује перцепцију.."

ПЕРЦЕПЦИЈА

Вашингтон, ДЦ Метро станица на хладног јануарског јутра 2007. Човек на виолини свирао Баха шест комада око 45 минута. За то време око 2 хиљаде људи прошли кроз станицу. Већина њих су били на њиховом путу до посла.

После 3 минута

Средовечни човек је приметио музичара игру. Успорио је, застао на пар секунди а онда пожурио да испуни свој распоред.

4 минута касније
Виолиниста је примио први долар: жена му је бацила новац у шешир и, без заустављања, и наставила да хода.

6 минута
Младић се наслонио на зид да га слуша, а онда погледао на сат и поново почео да хода.

10 минута
3-годишњи дечак заустављен, али његова мајка му одвлачи журећи. Кид зауставио да погледа на виолинисте поново, али мајка гура напорно и дете наставили да ходају, окрећући главу све време. Ова акција је поновио неколико друге деце. Сваки родитељ, без изузетка, приморали да се њихова деца крећу на брзо.

45 минута
Музичар играо у континуитету. Само 6 људи се зауставило и слушали за кратко време. Око 20 је дало новац, али су наставили да ходају нормалном брзином на њихов. Човек сакупио укупно 32 $.

1 сат
Он је престао да свира и тишина преузео. Нико није приметио. Нико аплаудирали, нити је било признање.

Нико није знао, али виолиниста био Јосхуа Белл, један од највећих музичара у свету. Он је свирао једно од најинтригантнијих дела икада написаних, на виолини вредној 3,5 милиона долара долара. Два дана пре Јосхуа Белл распродат позориште у Бостону, где су седишта просеку бележио 100 $.

Ово је истинита прича. Јосхуа Белл свира инкогнито у станици метроа је организовао Васхингтон Пост као део социјалног експеримента о перцепцији, укусу и приоритетима људи. Ова питања су покренута: у заједничком окружењу у месту у неадекватно време, не опажамо лепоту? Да ли застајемо да бисмо у њој уживали? Да ли препознајемо таленат у неочекиваном контексту?

Један могући закључак из овог експеримента би могао да буде ово: Ако немамо минут да застанемо и слушамо једног од најбољих музичара на свету, играјући неке од најбољих музика икада написана, са једном од најлепших инструмената икада направљених .... Колико других ствари које су ми недостаје?

Овде је линк на Пост чланка даје много више детаља о овом догађају:

хттп://ввв.васхингтонпост.цом/вп-дин/цонтент/артицле/2007/04/04/АР2007040401721.хтмл